ЕСПБ: 8.0

#Шта је теорија сазнања; Теорија сазнања схваћена као истраживање могућности и граница знања; Декартов пројекат чистог (филозофског) истраживања знања; Скептички аргументи и могућност знања; Структура, претпоставке и закључци скептичких аргумената; Могућност погрешке, принцип универзализације и начело о дедуктивној затворености импликације; Извесност, сигурност, несумњивост и знање; Филозофско, научно и свакодневно схватање знања; #Различити одговори на скептичке изазовена скептичке изазове; Директно побијање или оспоравање скептицизма; Теорије о релевантним алтернативама (критика традиционалне епистемологије); Репрезентативна теорија опажања и каузални аргументи; Натурализам и скептицизам; Редукционизам и скептицизам; Трансцендентални аргументи против скептицизма; Конвенционализам (унутрапња и спољња питања) #Теорија сазнања и класична дефиниција знања; Знање схваћено као истинито оправдано веровање; Проблеми класичне дефиниције знања; Проблеми регреса у оправдању; Интернализам и екстернализам; Теорија о базичним веровањима; Кохеренционистичка теорија оправдања; Натуралистичка епистемологија. #Различити облици знања; Априорно и апостериорно знање; Аналитички и синтетички судови; Синтетички судови а приори; Нужни апостериорни судови.

Завршене основне студије

Упознавање студената са схватањима природе знања кроз историју филозофије. Упознавање студената са становиштима, проблемима, споровима и аргументима у савременој теорији сазнања.

#Ејер, А., Проблем сазнања, Београд: Нолит, 1963 #Хјум, Д., Истраживања о људском разуму, одељ. xii. #Остин, Џ. Л., “Туђе свести”, у зборнику Свест и сазнање (пр. А. Павковић), Београд: Нолит, 1980 #Кант, И., Критика чистог ума, Предговор другом издању – напомена, стр. 33-35; Побијање идеализма – стр. 215-219; Четврти паралогизам: идеалитета – стр. 656-665. #Лок, Џ., Оглед о људском разуму. Kњ. IV, погл. 11.

Предавања и консултације

Синђелић Светозар