Врста студија:  докторске академске студије

По завршеним студијама кандидат стиче научни назив: доктор наука – социолошке/етнолошке/антрополошке науке

Програм докторских студија социологије конципиран је тако да омогући истовремено: - преношење најновијих научних сазнања из специфичних научних области за које су студенти заинтересовани; - оријентацију студената на проучавање сродних научних области, која ће им омогућити интердисцплинаран приступ изучавању друштвених појава, као данас неопходне претпоставке за успешно бављење науком; - као и стицање општих теоријских, епистемолошких и методолошких знања, која студентима омогућавају самостално бављење научним радом. На тај начин се жели да се, током докторских студија, студентима омогући да развију, с једне стране, највећу могућу професионалну компетенцију, а с друге стране, способност за критички приступ објашњавању и разумевању друштвених појава чијим ће се истраживањем бавити. Другим речима, по завршетку докторских студија социологије кандидат би требало да буде оспособљен да се самостално бави оригиналним и научно и друштвено релевантним истраживањима, како би компетентно могао да доприноси развоју своје научне дисциплине, али и практичном решавању значајних друштвених проблема. Да би се таква могућност остварила, студиј настоји да развије претпоставке за то да, након његовог завршетка, кандидат располаже стручним компетенцијама, способношћу за самостално научно бављење, као и свешћу о друштвеној одговорности науке. Практична последица завршетка докторских студија социологије биће могућност избора у научна и наставна звања, у научноистраживачким и високошколским установама, у земљи и иностранству.

Основни циљ докторских студија социологије јесте то да се кандидати по његовом завршетку могу без тешкоћа, равноправно и компетентно, укључивати у научну заједницу, како у нашој земљи тако и у свету, и тако доприносити развоју своје дисциплине, општег научног знања, као и друштва у целини. Да би се тај општи циљ постигао, студиј се усмерава на више посебних циљева. С обзиром на то да је за савремене, а посебно друштвене науке, карактеристично постојање низа алтернативних (међусобно супротстављених) теорија, посебан циљ студија биће упознавање кандидата са њиховим особеностима, предностима и недостацима, како би се развила свест о плурализму научних приступа, нужности толеранције за теоријске разлике, могућој теоријској плодности коју постојеће разлике могу подстицати, али и неопходности настојања да се пронађе – за дати ниво историјског развоја науке – најрелевантније становиште за тумачење различитих друштвених процеса. Најзад, посебан циљ докторских студија социологије мора бити развијање свести о друштвеној утемељености науке, како у том смислу што је друштво специфично истраживачко поље дисциплине, те што је сам теоријски и методолошки апарат ове науке друштвено-историјски условљен (променљив итд.) него и по томе што се унутар социологије мора одржавати свест о друштвеној одговорности науке – на плану настојања да се пронађу објашњења за релевантне друштвене проблеме, али и предлози потенцијалних решења за те проблеме.

Програм докторских студија социологије конципиран је тако да студент, по завршетку процеса образовања, развије способност за самостално, систематско и критичко истраживање теоријских, историјских и емпиријских проблема релевантних за друштвене науке. Да би то постигао, студент се обучава да дијагностикује теоријски и практично (друштвено) релевантна питања, да буде у стању да осмисли теоријски и/или емпиријски истраживачки програм помоћу којег би та питања проучавао, да познаје одговарајуће истраживачке методе и технике, као и методе за обраду података, да буде припремљен да креативно интерпретира добијене истраживачке резултате те да своје налазе укључи у постојећи фундус научног знања. Студенти ће током програма стећи темељно социолошко образовање, као и основно разумевање кључних проблема других сродних друштвених наука, биће упознати са социолошким истраживачким методама и техникама, као и савременим техникама рачунарске обраде података. Посебна пажња биће посвећена обуци студената да, после завршетка студија, наставе да прате нова научна достигнућа и на тај се начин активно укључују у међународну научну заједницу. Ради тога, студенти ће бити припремљени да, на професионалном нивоу, сарађују у међународним истраживачким пројектима, као и да излажу резултате свог рада, у књигама, часописима, на научним конференцијама, јавним предавањима итд. На тај начин, студенти се кроз програм докторских студија социологије оспособљавају да самостално допринесу развоју социолошке науке, као и научном мишљењу уопште. Посебно место у конципирању студија има статус социологије као науке која омогућава саморефлексивност друштва. Стога, поред изградње свести о томе да социолошко истраживање подразумева неопходност поштовања принципа етичког кодекса добре научне праксе, докторски студиј социологије развија сазнање о друштвеној одговорности социолога за развој друштвене заједнице.

Завршене мастер академске студије из области социологије (300 ЕСПБ), просечна оцена на основним и мастер академским студијама најмање 8 (осам) или најмање 5 научних радова објављених у часописима од националног и међународног значаја, познавање једног страног (светског) језика; лице које нема завршене одговарајуће студије полаже диференцијални испит, у складу са Статутом Факултета.

На овом студијском програму постоје следећи модули:

На овом студијском програму се држе следећи предмети: